Petros Golitsis (1978)
Pesma za Anselm Kifera
Tašna
lutajuća
na praznim aerodromima
na crnim trakama
gde cede
rđu.
Potravljeni su
koraci ljudi
i ljudi sami
travu sasušenu utiskuju
Vetar zvižduće krv.
Jedan avion sa strane
Kašlje - tren pred smrt - trava sasušena.
Todoris Rakopulos (1981)
Udica
U Grčkoj ravan očiglednog
Gubi na težini svakog dana
(kako su lepa mora)
Samosvesne, poput ribe u ponoru
Kruže reči težine
Olovka u grotlu dubine
Čaura molitve se uzdiže
iz boce za disanje
Neka poruka dospe do dna
iako je zakačena na udici.
Нема коментара:
Постави коментар