Cesare Pavese

Dinine misli

U vodu što protiče već bistra i sveža od sunca,

uživanje je baciti se: u ovo vreme nikog nema.

Dirnete li telom koru jasika, naježite se više

no, pri skoku, od prštanja vode. U vodi je još tamno

i hladno kao led, ali dovoljno je iskočiti na sunce

da biste ponovo videli stvari umivenim očima.

Uživanje je pružiti se gola na već toplu travu

i tražiti odškrinutim očima velike bregove

što nadvisuju jasike i vide me golu, dok me odande

niko ne primećuje. Onaj matori u gaćama i sa šeširom,

što je išao na pecanje, video me je kako skačem u vodu,

ali je mislio da sam dečko, ništa nije rekao.

Večeras ću opet biti žena u crvenoj haljini

- ne znaju da ležim, ovde, gola, ti muškarci

što mi se osmehuju na ulici - opet odevena

da lovim osmehe. Ne znaju ti muškarci

da će mi večeras bokovi biti čvršći, u crvenoj haljini,

i da ću biti druga žena. Ovde me niko ne vidi:

a tamo, s one strane žbunja, ima peskara koji su snažniji

od njih koji se osmehuju: niko me ne vidi.

Blesavi su muškarci - dok večeras budem igrala sa svima

biću kao da sam gola, kao sada, i niko neće znati

da je mogao da me ovde nađe samu. Biću kao oni.

Samo, blesavci, poželeće da me zagrle i stisnu,

da mi šapću svoje lukave predloge. Ali šta me briga

za njihova milovanja? Umem da se milujem sama.

Večeras bi trebalo da budemo goli i da se gledamo

bez lukavih osmeha. Ja se sama osmehujem

dok ležim ovde u travi, a da to niko ne zna.

Čezare Paveze (1908-1950)

Dve cigarete, Rad, 1998.

prevod sa italijanskog: Dejan Ilić