Novopazarski časopis Sent (Književnost/umjetnost/kultura), čiji je glavni i odgovorni urednik Enes Halilović, svoj 22. broj (januar 2010) posvetio je isključivo poeziji.
Objavljen je izbor iz rukopisa ili novih pesničkih knjiga D. Novakovića, M. Marčetića, Ž. Nedeljkovića, G. Božovića, M. Dobričića, S. Šljivić i drugih, kao i iz prevoda (R. Orčik, G. Lanckor, K. Ištvan). Iako se ovaj broj po imenima zastupljenih autora može smatrati svojevrsnom malom antologijom trenutne srpske scene, glavna zamerka koja bi mu se mogla uputiti je izostanak poetičkog teksta. Pesme i negativi autora smenjuju se bez ikakvog propratnog teksta. Nema čak ni biografske beleške, kao da je reč o kakvom festivalskom zborniku.
S obzirom na to koliko država uopšte pomaže književne časopise, i koliko njih je pred gašenjem; s obzirom na to koliko je slaba njihova distribucija, tiho istrajavanje publikacije poput Senta za svaku je pohvalu.
Jurodivi blog će pokušati da s vremena na vreme skrene pažnju na ovakve poduhvate, budući da ni na jednom mediju nisu predstavljeni na adekvatan način.
***
Alen Bešić
ZLATNI PRESJEK
17.
U osami, dok u tebi obnavlja se pismo
(pokušava da se dogodi), prebiraš, kao
brojanicu, evenku suvog grožđa. Ruke,
što na septembar mirišu, o ragastov čvrsto
opireš. Grubi čvorovi, ispod dlana, o plemenitoj
nesavršenosti oblika zbore. Ili o tome kako je
kasapljeno drvo. O radosti i patnji čita koža.
Oslanjaš čelo na smrznuto okno. Dalje od
ovoga se pouzdano ne može. Dobro je.
Okončaće se, uskoro, zima. Kad potamne
oni koji gledaju kroz prozore. Iza zatvorenih
vrata. Mirni kao mošti u ćivotu. Čim govor se
u gomilu krhotina skruni. I opet ćeš primoran
biti da naučiš tepati svijetu, da bez ironije
zamišljaš kako se u uzanom prostoru između dva
zaljubljena lica, dva isprepletena tijela, katkada
zaista stani Bog. Da nadvladavaš otklon, i
između riječi i stvari nikada ne biraš stranu.
ALEN BEŠIĆ (1975)
iz časopisa Sent, br. 22 (jan. 2010)
str. 26.
Нема коментара:
Постави коментар